Од логорског рабина до представника Светског јеврејског конгреса

Рабин Hermann Helfgott, касније познат као Цви Асарија, један је од најпознатијих ратних заробљеника официра из логора ОФЛАГ VI C у Оснабрику-Еверсхајде. Његово деловање након Другог светског рата оставило је дубок траг у немачко-јеврејском животу, у дијалогу између хришћана и Јевреја, као и у немачко-израелским односима. Хелфгот је писао историјске, аутобиографске и теолошке текстове. У својим мемоарима „Ми смо сведоци“, објављеним 1975. године, описао је живот ратног заробљеника. Више од две године провео је у логору ОФЛАГ VI C у Оснабрику. Херман Хелфгот / Цви Асарија * Рођен 1913. године у Беодри, данашњем Novo Miloševo, као син пољско-јеврејских досељеника. * Од 1932. до 1934. студирао је теологију у Sarajevo, а затим историју и јудаистику у Vienna. * Био је рабин у Великом Бечкереку, данашњем Zrenjanin. * Као војни рабин и капетан Краљевске југословенске војске заробљен је 1941. године и преко Бугарске и Румуније транспортован у Немачку. * Након боравка у ОФЛАГ XIII B код Нирнберга, пребачен је у ОФЛАГ VI C у Оснабрику, где је остао више од две године. Пут кроз Немачку У августу 1944. године 400 јеврејских заробљеника пребачено је у тврђаву Бизмарк код Стразбура. Потом су транспортовани у логор Грос Борн/Баркенбриге у Померанији. Почетком 1945. уследио је марш од 400 километара до Мајенбурга, а потом транспорт преко Оснабрика до логора Алексисдорф. Код Ходенхагена једна мања група успела је да побегне и дочека ослобођење. После ослобођења После ослобођења Хелфгот је отишао у Берген-Белзен, где је организовао верски и културни живот јеврејских расељених лица. * Август 1945: Заједно са рабином Виленским освештао је привремену синагогу у Оснабрику. * Фебруар 1947: Постао представник Светског јеврејског конгреса у Лондону. * Јул 1947: Именован за главног рабина британске окупационе зоне. * Од 1948. до 1953. живео је у Израелу и као мајор учествовао у рату 1948. године. Тада је узео име Цви Асарија. * Од 1966. до 1970. био је покрајински рабин Доње Саксоније и учествовао у освећењу синагоге у Оснабрику 1969. године. Сећања из логора Хелфгот је описао долазак у логор 14. маја 1942. године и смештај јеврејских официра у бараке 33 и 34. У логору је било око 400 Јевреја. Организовани су курсеви страних језика, предавања и културни живот. Хелфгот је организовао молитве и верске обреде, а било му је дозвољено и да врши сахране на јеврејском гробљу у Оснабрику. Политичке поделе У логору су постојале различите политичке групе: ројалисти, националисти, комунисти, ционисти и троцкисти. Након једног гласања појавили су се натписи „Забрањено за Јевреје“, а логорска синагога је уништена. Упркос подељености, заробљеници су успели да направе тајни радио и преко њега слушају вести из иностранства. Гласови потомака Nada Blam говорила је о пријатељству свога оца Рафаела Блама и Хермана Хелфгота. Aleksandar Nećak описао је Хелфгота као морални ауторитет у логору. Историчар Dragan Rauški подсетио је да је породица Хелфгот била део мултиетничке заједнице Баната и да је велики део породице страдао у Аушвицу и логору Jasenovac concentration camp. Херман Хелфгот је, према сведочењу Рауškог, желео да некадашњи логор у Оснабрику једног дана постане музеј. Лангенхаген, 15.02.2021 Др Жељко Драгић

На фотографији видимо освећење Келнске синагоге 1959. године са савезним канцеларом Konrad Adenauer. На фотографији се налази и рабин Hermann Helfgott, касније познат као Цви Асарија, некадашњи јеврејски ратни заробљеник из логора ОФЛАГ VI C у Оснабрику. После страхота Другог светског рата посветио је свој живот обнови јеврејског живота у Немачкој, као и помирењу и дијалогу.
На фотографији видимо освећење Келнске синагоге 1959. године са савезним канцеларом Konrad Adenauer. На фотографији се налази и рабин Hermann Helfgott, касније познат као Цви Асарија, некадашњи јеврејски ратни заробљеник из логора ОФЛАГ VI C у Оснабрику. После страхота Другог светског рата посветио је свој живот обнови јеврејског живота у Немачкој, као и помирењу и дијалогу.
У Историјском музеју у Новом Милошеву: Драган Раушки (лево) и др Жељко Драгић.
Фотографија сведочи о међународној сарадњи у области културе сећања и историје југословенских ратних заробљеника у Другом светском рату.
У Историјском музеју у Новом Милошеву: Драган Раушки (лево) и др Жељко Драгић. Фотографија сведочи о међународној сарадњи у области културе сећања и историје југословенских ратних заробљеника у Другом светском рату.
Израел, рабин др Цви и Малка (Боднер) Асарија Хелфгот на дан венчања, 23. маја 1950.
Цви Асарија, рођен као Херман Хелфгот у Беодри (данашње Ново Милошево у Банату), био је некадашњи ратни заробљеник у логору ОФЛАГ VI C у Оснабрику и касније значајна личност јеврејског живота и немачко-израелског дијалога.
Израел, рабин др Цви и Малка (Боднер) Асарија Хелфгот на дан венчања, 23. маја 1950. Цви Асарија, рођен као Херман Хелфгот у Беодри (данашње Ново Милошево у Банату), био је некадашњи ратни заробљеник у логору ОФЛАГ VI C у Оснабрику и касније значајна личност јеврејског живота и немачко-израелског дијалога.
Фотографија три приказује таблу места Ново Милошево у српском Банату. Ово место, некада познато као Беодра, вековима је било простор мултикултуралног живота и имало је значајну улогу у историји јеврејске заједнице овог дела Србије.
Фотографија три приказује таблу места Ново Милошево у српском Банату. Ово место, некада познато као Беодра, вековима је било простор мултикултуралног живота и имало је значајну улогу у историји јеврејске заједнице овог дела Србије.
Ова коверта приказује преписку рабина Хермана Хелфгота / Цви Асарије са његовом старом домовином Југославијом. Упркос рату, заробљеништву и каснијем животу у Израелу, остао је у контакту са пријатељима и добрим комшијама из Баната. Оваква писма сведоче о сећању, повезаности и жељи да се никада не забораве сопствени корени.
Ова коверта приказује преписку рабина Хермана Хелфгота / Цви Асарије са његовом старом домовином Југославијом. Упркос рату, заробљеништву и каснијем животу у Израелу, остао је у контакту са пријатељима и добрим комшијама из Баната. Оваква писма сведоче о сећању, повезаности и жељи да се никада не забораве сопствени корени.
na
na